Teniski lakat je jedno od oboljenja koje dovode do bola u spoljnom delu lakta i podlaktice. Stručni naziv za teniski lakat jeste lateralni epikondilitis (spoljni epikondilitis). Ako osetite bol u spoljnom delu lakta, koji se širi podlakticom, posebno kada podižete nešto ili stiskate šaku, moguće je da patite od teniskog lakta.
Iako ime sugeriše drugačije, teniski lakat se u malom broju sličajeva zaista javlja kod profesionalnih tenisera. Zapravo, samo 5% ukupnih slučajeva pojave ovog stanja čine teniseri, dok ostalih 95% čine ljudi koji, uglavnom zbog svog zanimanja, dođu u susret s ovim problemom. Na primer, ovo stanje se veoma često javlja kod profesionalnih kuvara, vodoinstalatera, stomatologa i hirurga, stolara ili molera.
I žene i muškarci su mu podjednako podložni, , a u najvećem broju slučajeva se on javlja na dominantnoj ruci (desnoj kod dešnjaka).
Teniski lakat se javlja kao posledica preteranog istezanja mišića koji su povezani s laktom, i služe da isprave zglob. Usled učestalog, jakog istezanja ovog mišića, dolazi do mikrooštećenja na tetivama koje vezuju mišić za spoljni deo lakta (izbočinu koju možete da osetite sa spoljne strane lakta kada ispružite ruku).
Može ga izazvati igranje tenisa, ali i druge aktivnosti – naročito učestalo naprezanje mišića podlaktice. Teniski lakat može da se javi i nakon jednokratnog naprezanja, na primer prilikom dizanja veoma teškog tereta.
Kao što je već navedeno, teniski lakat najčešće pogađa dominantnu ruku, s obzirom da je ona češće izložena jakim naporima u odnosu na nedominantnu.
Na prvom mestu je bol, koji nastaje u laktu, a širi se niz podlakticu ili uz nadlakticu. Bol se najčešće pojačava tokom i nakon aktivnosti, ili usled savijanja, podizanja ili držanja čak i relativno lakih predmeta kao što su čaša vode ili mobilni telefon. Jačina bola može da varira od umerenog, do veoma intenzivnog.
Teniski lakat izaziva osetljivost na dodir u području lakta, ali ne izaziva oticanje. Ukoliko kod pacijenta postoji oticanje zgloba, velika je verovatnoća da se ne radi o teniskom laktu već o nekom drugom oboljenju.
U zavosnosti od težine i ozbiljnosti povrede, ovo stanje može da se leči između 6 meseci i 2 godine. Preko 90% pacijenata se potpuno oporavi za godinu dana od početka lečenja. Na prvom mestu kod lečenja je prestanak aktivnosti, odnosno odmaranje zahvaćene ruke. Pacijent može na bolnom mestu držati hladan oblog po nekoliko minuta u toku dana, kako bi se smanjio bol.
U slučaju da lekar proceni da je potrebna fizikalna terapija, s njom bi trebalo početi što pre, naročito ako je u pitanju profesionalni sportista kome je važno da se što brže vrati redovnim treninzima. Elektroterapija, magneto terapija i ultrazvučna terapija u velikoj meri mogu pomoći kod lečenja ovog sindroma.
Najzad, kada se radi o prevenciji, na prvom mestu tu je pažljivo i pravilno pomeranje lakta, i izbegavanje preteranog istežanja mišića. Ukoliko ste sportista, naročito ako se bavite dizanjem tegova, tenisom ili penjanjem, veoma je važno koristiti pravilnu tehniku, kao i specijalne steznike koji drže zglob u pravilnom položaju pružajući mu potporu.