Diskushernija (discus hernia) je stanje do kog dolazi kada se diskus (discus) pomeri iz međupršljenskog prostora, odnosno dolazi do ispupčenja, izbočenja diska. Diskus hernija se najčešće najvlja kao posledica degenrativnih promena na kičmenom stubu, a ređe usled trauma. U zavisnosti od mesta na kom se javlja diskus hernija, može doći do različitih tegoba, ali najčešće su to bol u leđima i vratu, bol u mišićima, preponama, glavobolja, otežana fizička aktivnost, problemi s mokrenjem.
Diskusi su elastični, želatinozni „jastučići“ koji se nalaze između kičmenih pršljenova i imaju ulogu amortizera, odnosno apsorbuju pritisak koji trpe kičmeni pršljenovi. Tokom života, oni gube svoju elastičnost i sadržaj vode. Sadržaj vode u diskusima novorođenčadi je 88%, dok se on s vremenom smanjuje i spada na samo 70 % u starijem starosnom dobu.
Kao posledicu imamo propadanje diskusa, odnosno smanjenu elastičnost i mogućnost zaštite. Osim starenja, oštećenje diskusa ubrzavaju i drugi faktori, kao što su smanjena fizička aktivnost (dugo sedenje), težak fizički rad ili traume.
Usled degeneracije diskusa, dolazi do izletanja diska iz ležišta, što za posledicu ima pritisak na nervne korene u okolini (ulještenje nerava). Iako se može javiti na bilo kom delu kičme, diskus hernija je najčešća na mestima gde je kičma i najopterećenija – između 4. i 5. lumbalnog (L4/L5) i 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena (L5/S1).
Dva najčešća tipa diskus hernije su lumbalni i cervikalni sindrom.
Najčešći simptomi diskus hernije uključuju:
- bol u leđima i vratu
- osećaj utrnulosti / peckanja u području ruku ili nogu
- smanjena pokretljivost stopala
- problem s mokrenjem ili pražnjenjem debelog creva i potencije kod muškaraca
Bol u mišićima leđa se obično javlja kao posledica fizičkog rada, ili kontinuiranog zauzimanja položaja koji nisu povoljni za kičmu (dugo sedenje, vožnja automobilom…). On se može spuštati niz zadnju ili spoljašnju stranu noge sve do stopala, a pojačava se tokom kašljanja ili kijanja. Bol je veoma neprijatan, jak i dugotrajan. Značajno utiče na kvalitet života pacijenta.
Veoma često se kod pacijenata javlja i usećaj utrnulosti u nozi ili ruci, kao i smanjena kontrola stopala. U zavisnosti od vrste diskus hernije, moguće je da pacijent ima poteškoća s pokretanjem stopala nagore (hod na petama) ili nadole (hod na prstima).
Kao ređi simptom, javljaju se sfinkterijalne smetnje – poremećaji s mokrenjem, stolicom ili potencijom kod muškaraca. Ako se ovi problemi javljaju u kombinaciji s bolom, trnjenjem ili slabošću stopala obe noge, u pitanju je sindrom Cauda equina (kauda ekvina – konjski rep). Do ovakve, teže kliničke slike, dolazi kada diskus usled izletanja pritiska ceo snop nervnih završetaka.
Diskus hernija se može lečiti konzervativno (neoperativno) ili operativno. Srećom, operativni zahvati u najvećem broju slučajeva nisu neophodni. Indikovana je kod malog broja pacijenata, u slučaju kada je u pitanju izuzetan akutni bol, ili kod sindroma kauda ekvina.
Diskus hernija se uspešno leči nizom neoperativnih tretmana, koji mogu uključivati fizikalnu terapiju (magnetna, ultrzvučna ili elektroterapija), i kineziterapiju (vežbe).
Obim i stanje bolesti pacijenta utvrđuje lekar-specijalist, najčešće snimkom s magnetne rezonance. U skladu s mišljenjem lekara, pacijentu se propisuje pravilno lečenje i terapija.
